KROZ GROMOVE

Osmijesi su se nadali zorama

dok nismo iščekivali čekanje

smioni u svoj preobrazbi ostvara,

utvare su ukrale zadnji komad razuma.

Dio bivanja potonuo u praznini,

vrijeme iscijedilo ostatke tog plavetnila,

i nekako nam teško padaju sivila,

godine nakupljene u šačicu bjesnila.

Gromovi su me plašili strahom obrazloženja,

gromovi gromoglasnih grešaka,

pa sam sve prelomila grubim potezom

rasjekla prazninu munja i oblaka.

05.12.2013.