NIJE DA SE RUGAM

Htjedoše sabotirati moje aoriste,
dlakave nazadnosti pune zlobe i zavisti,
pa su se još zadovoljno obradovali
da su me u onoj mojoj pauzi zbilja ušutkali.
Nije da se naslađujem, budale,
ali dugujem svojoj ravnodušnosti
bar ovu jednu, na brzinu, punu opaski,
kojom ću samo slatko potvrditi
taj ozlojađen strah
što se opet širi u vašoj ogorčenosti.
Ne, nisam zbog vas pauzirala,
niti su me ikad iti okrzla
bombardiranja vaših ljubomora,
samo sam svojom voljom
u drugi svemir malo odlutala.
Ali riječi nisam izgubila;
niti na dnu niti u visinama.
Ponadali su se da me više nema
da im remetim (ne)kvalitetu
njihovih mukom sklepanih rečenica i rima,
a sad čupaju dlake od bijesa
jer sam se vratila još hiperaktivnija,
jer opet prosipam lakoču svojih besjeda u strofama,
jer im brutalno ionako loš ritam ometam.
Ma nemate šanse u tim jadnim spletkama,
budale, nije ovo poezija vaših smiješnih bitaka,
iako bih vam se rado na to bojište popišala -
eto baš neću, jer me ništa vaše ne zanima.
Jer smo daleko, daleko vi i ja;
moja klizanja do nestanka tinte
i vaša zabadanja smrdljivih njušaka
u prazninu nedešifriranih metafora.
Minutu i pol,
toliko mi je trebalo, ako vas baš zanima,
za ovaj kratki pozdrav mojih spontanih brzina
posvečen vašim nazadnostima.
Nije da se rugam,
nije da vas spuštam,
niti se osvečujem niti naslađujem...
Samo sam bar toliko dugovala
svojim milim ravnodušnostima,
pa da nastavim tamo
gdje sam nekad stala.
Ne jebu mene biografije.
Vi idite pa liječite te svoje komplekse.
Do mene ne dopiru vaše zlobe
niti su me ikad dotakle.
Nemojte se lažno tješiti,
ja nemam namjeru da ikada stanem.