Recenzija "Prvog sentiša bez mozga"

Iako u samom tekstu/kritici/recenziji ima podosta istine koliko i neistine o meni kao 'liku'...i iako je zbirka pisana u nekom burnijem i 'tmurnijem' periodu mog života... i iako sam u duši nepopravljiv sanjar i romantik šta viruje ( a konačno i živi :) ) pravu ljubav... neosporiva je činjenica da je savršeno opisana detaljna analiza mojih stihova iz ove zbirke, te bih lagala kad bi rekla da nisam ponosna na ovu recenziju. 'Grube' i 'brutalne' epitete neki bi mozda mogli shvatit ko uvrede...ali upravo takvim stihovima je i ispunjen moj 'Prvi sentiš bez mozga', te u potpunosti preuzimam ovaj tekst kao značajnu pohvalu, a ne kritiku. Umjetnost je ipak umjetnost, i ko treba shvatit shvatit će :) ja joj nikad nisan niti cu podvijati krila, jer u njoj je mozda jos jedino zadrzana apsolutna sloboda kako i osjecaja tako i imaginacija. To šta inspiracija ovih 'brutala' vise nije dio mog zivota, necu objasnjavat niti se 'opravdavat' ..ko me zna znat ce!..ali privatno je privatno. Samo ljubav! Nju nikad nisan ukaljala, bar to sama sa sobom najbolje znam! :) ali evo, recenzija je zbilja za moj pojam majstorski napisana i ostala sam bez teksta citajuci je... pa ko voli nek izvoli; bas kako i kazu zadnje recenice:    http://terapija.net/literatura.asp?ID=21720